Odabrani radovi

Priče

Svici

Nije lako biti svitac, šapnula je u salvetu. Tada su joj se već ramena tresla od plača, i barmen je morao da pozove taksi da je odveze kući. Dao joj je i kesicu kikirikija za put, i dok je lizala so sa krupnih zrna i posmatrala treperava neonska svetla, Eva je obećala sebi da će sve početi iz početka.

Bicikl

Oslonio se laktovima na šank i zagnjurio lice u šake. Zbog toga, shvatio je malo kasnije, nije video čoveka koji je seo na stolicu pored njega. Nije ni osetio njegovo prisustvo, već se iznenađeno trgnuo kada je čovek, tik uz njegovo uvo, šapnuo: "Ako vas zanima Bernhard, imam nešto što će vas obradovati."

Nastavak...

Male priče

Pisac danima pokušava da napiše priču koju želi da posveti svojim roditeljima, tačnije rečeno: senima svojih roditelja, jer oni su odavno umrli, ali nešto ga ometa, ne dozvoljava mu da počne, a kada ipak nazre prvu rečenicu, ona se raspadne pre nego što stigne do polovine.

Eseji

Film i java

Ono što je posebno zanimljivo, dodao je, jeste činjenica da nikada ni za šta ne kažemo “Ovo je kao na televiziji”, a svako od nas je bezbroj puta rekao: “Ovo je kao na filmu.” Nekada se još moglo čuti, nastavio je moj poznanik, da neko kaže: “Ovo je kao u romanu”, ali to je sada prava retkost, on bar nije čuo tu frazu poslednjih godina, za razliku od one o filmu, koja odzvanja kao refren.

Snovi

Spinoza je, naravno, smatrao da su snovi besmislica, praznoverje koje se rađa iz straha. Edgar Alan Po je tvrdio da je sve što vidimo samo san usnut u drugom snu. Mnogo vekova ranije, Čuangce je umro ne znajući da li je čovek koji sanja da je leptir ili je leptir koji sanja da je čovek koji sanja da je leptir.

Nastavak...

Zapis o Ludvigu

Slika je nesumnjivo preuveličana, jer jedino tako se vidi ono što se želi pokazati: preteruje se jer se inače ne bi ništa primetilo. Stoga Beograd prikazan u Ludvigu nije odraz stvarnog Beograda, već onog Beograda koji, sasvim izopačen, postoji u svesti pripovedača, a pripovedač, to se bar zna, nisam ja. To "ja" je neko drugi.