U čitalištu

Nedavno mi je Slavoljub Marković poslao priloženu fotografiju sa neke davno održane književne večeri i, kako to često biva u slčnim sitacijama, naveo me da se posvetim „detektivskom“ radu.

Mesto održavanja je bilo lako utvrditi – dvorište beogradskog čitališta, ali nisam uspeo da utvrdim vreme kada je veče održano. Pored mene sedi Nikola Vujčić i to me navodi na pomisao da je to bile one godine kada je Nikola vodio izdavačku delatnost u Književnoj omladini i objavio moju tanušnu zbirku Pelerina. Na tu pomisao navodi me i knjiga koju držim u ruci i koja podseća na jednostavni belo-crni dizajn korica (koji su uradili škartovci). Ne sećam se ko je još objavio knjige te godine u ediciji koja se zvala „Raskršća“ (nije to bio čuveni „Pegaz“), ako je, naravno, uopšte reč o toj ediciji. Ali, koliko puta smo Nikola Vujčić i ja mogli zajedno da nastupimo, s obzirom na to da je on pesnik a ja prozni pisac?

U publici prepoznajem mnoga poznata lica. U prvom redu su Dragan Velikić, Jovan Pejčić, Radoslav Petković. Desno od „bine“ vidi se, ako ne grešim, živko Nikolić. Moja supruga Bojana sedi malo pozadi, u drugom ili trećem redu. U Nikolinoj ruci, kao i uvek, gori cigareta. Vreme je, sudeći po odeći prisutnih, poznoprolećno ili letnje. Godina je, ukoliko sam je dobro odredio, 1993., premda mi, moram priznati, svi deluju znatno mlađi. Možda je ipak Slavoljub u pravu kada kaže da misli da je fotografija snimljena osamdesetih.

DOPUNA I ISPRAVKA

Pogrešio sam deset godina. Naime, javio mi je Živko Nikolić da priložena fotografija prikazuje trenutak sa promocije časopisa „Znak“. U tom broju, kaže Živko, objavljene su priče Daniila Harmsa. Ja se tu nalazim zato što je u istom broju objavljena moja priča „Iza ugla“. Dve godine kasnije to će biti prva priča u mojoj zbirci Fras u šupi. Ova fotografija snimljena je, dakle, 1982. godine.