Biografija

David Albahari, pisac i prevodilac, rođen je 1948. godine. Prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. godine. Do sada je objavio deset knjiga priča i dvanaest romana, kao i tri knjige eseja.

Za knjigu priča Opis smrti (1982) dobio je Andrićevu nagradu. Knjiga priča Pelerina (1993) nagrađena je nagradama Stanislav Vinaver i Branko Ćopić. Roman Mamac dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije, Balkaniku i Most-Berlin. Roman Pijavice nagrađen je Nagradom grada Beograda (2006).

Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil i Džejsona Šermana.

U periodu između 1973. i 1994. godine radio je u redakcijama više beogradskih i novosadskih časopisa i izdavačkih kuća – Vidici, Književna reč, Pismo, Kulture Istoka, Politika, Mezuza, edicija Prva knjiga Matice srpske. Knjige su mu prevedene na šesnaest jezika.

Od jeseni 1994. godine živi u Kalgariju, u Kanadi.

Bibiliografija

KONTROLNI PUNKT (Checkpoint), Stubovi kulture, Beograd, 2011.

ĆERKA Stubovi kulture, Beograd, 2010 (Roman)

BRAT Stubovi kulture, Beograd, 2008. (Roman)

SVAKE NOĆI U DRUGOM GRADU Srpska književna zadruga, Beograd, 2008. (Priče.)

DIJASPORA I DRUGE STVARI Akademska knjiga, Novi Sad, 2008. (Eseji)

EMA I JEŽ KOJI NESTAJE Zepter, Beograd, 2008. (Knjiga za decu)

LUDVIG Stubovi kulture, Beograd, 2007. (Roman)

SENKE Stubovi kulture, Beograd, 2006. (Priče)

MARKE Zepter, Beograd, 2006. (Roman za mlade)

Puna bibliografija

U čitalištu

Ne sećam se ko je još objavio knjige te godine u ediciji koja se zvala „Raskršća“ (nije to bio čuveni „Pegaz“), ako je, naravno, uopšte reč o toj ediciji.

Strend i ja

Strend jednostavno nije mogao da poveruje da je toliko njegovih pesama već prevedeno na naš jezik. Sedeli smo u hotelskom restoranu, Strend je odmahivao glavom u neverici, a Petar Katanić je sve to fotografisao.

Nastavak...

Basara i ja

Sećanje je uvek bolno, o čemu bi i Basara mogao nešto da kaže, ali on je oduvek bio veliki stručnjak za nestajanje i pojavljivanje.

Nastavak...

Savremena svetska priča

U međuvremenu je moja strast za čitanje kratkih priča posustala (kao, uostalom, i svaka druga strast), ali ipak verujem da je mapa pripovedačkog sveta, onako kako je prikazana u mojoj antologiji, ipak i dalje upotrebljiva.

Nastavak...

Dve fotografije

Sveo sam izbor na četiri fotografije, potom na tri, pa na dve, i onda samo na jednu, koja je, zapravo, bila druga. Te dve fotografije, pomislio sam, zamenjuju ceo moj prethodni život. One su moj svet.

Nastavak...